Vokativ

Vokativ je padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili čiju pažnju želimo da skrenemo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama. Pošto je izdvojen iz rečenice, nema neku posebnu službu u njoj. 

Nominativ je nezavisan padež uz koji ne mogu stajati predlozi.

Ne mogu sve imenice imati oblike vokativa. Možemo se obraćati samo osobama i u nekim slučajevima životinjama. U pesmama i pričama često možemo naći imenice koje označavaju predmete ili pojave. Tada vokativ upotrebljavamo da izrazimo neka osećanja, da pojačamo umetnički utisak.

Vokativ ponekad u narodnoj poeziji može imati službu:

  • subjekta (Vino pije Kraljeviću Marko, Kad se ženi srpski car Stjepane…)

PAŽNJA!

Često pitanje koje se postavlja je kako glasi vokativ kratkih ženskih imena. Da li ćemo Unu zvati Una ili Uno? Važno je koliko slogova ima ime i koji je akcenat u pitanju.

  1. Dvosložna imena:
  • Svi akcenti osim dugouzlaznog završavaju se na A – Divna→Divna; Sanja→Sanja; Anja→Anja; Mina→Mina; Olga→Olga; Olja→Olja; Dunja→Dunja; Lela→Lela…
  • Dugouzlazni akcenat na prvom slogu završavaju se na O – Sara→Saro; Maja→Majo; Iva→Ivo; Beba→Bebo; Lena→Leno; Maša→Mašo; Dora→Doro; Stana→Stano…

2. Trosložna i višesložna imena (osim onih na -ica) uvek imaju vokativ koji je jednak nominativu – Isidora→Isidora; Nikolina→Nikolina; Teodora→Teodora; Jovana→Jovana; Marija→Marija; Viktorija→Viktorija; Marijana→Marijana; Anastasija→Anastasija…

download

Advertisements

Akuzativ

Akuzativ je padež koji najčešće označava da neko ili nešto trpi radnju. Dobijamo ga na pitanje KOGA? (za imenice koje označavaju osobe) ili ŠTA? (za ostale imenice). Imenice u akuzativu najčešće imaju službu objekta u rečenici.

Akuzativ je zavisan padež koji se može upotrebiti sa predlozima ili bez njih. Najčešći predlozi koji se koriste uz akuzativ su: u, na, o, pred, za, među, kroz, uz, niz…

Kad imenica muškog roda označava nešto živo (otac), njen akuzativ (vidim oca) isti je kao genitiv (knjiga od oca), a kad označava nešto neživo (auto), njen akuzativ (vidim auto) isti je kao nominativ (auto).

Akuzativ bez predloga može imati različita značenja:

  • značenje trpioca radnje – označava trpioca radnje koji je izražen predikatom (Kupio sam novi sat, Popij vodu)
  • značenje nosioca stanja – označava pojam kojem je pripisano neko stanje, svojstvo, raspoloženje i sl. (Strah nas je od mraka, Da li Jovanu boli glava?)
  • značenje vremena – označava kad se nešto zbiva ili koliko dugo se nešto zbiva (Jedno jutro smo svi došli kod Milana, Vratili smo se kući isti dan)

Najčešća značenja akuzativa sa predlozima:

  • značenje vremena (U subotu idem kod tetke)
  • značenje mesta (Moja kuća je uz prodavnicu)
  • značenje načina (Svi su pričali u isto vreme)
  • značenje namene (Napravila sam čestitku za moju drugaricu)

Najznačajnije službe akuzativa u rečenici su:

  • pravi objekat (Kupio sam olovku)
  • nepravi objekat (Petar se zaljubio u Aleksandru)
  • logički subjekat (Boli ga glava)
  • priloške odredbe (Idem u prodavnicu)

57eca17eeeb35b71c42626c170d201e6_400x400

Dativ

Dativ je padež koji najčešće označava namenu ili usmerenost. Dobijamo ga na pitanje KOME? (za imenice koje označavaju osobe) ili ČEMU? (za ostale imenice).

Dativ je zavisan padež koji se može upotrebiti sa predlozima ili bez njih. Sa predlozima ka i prema može se upotrebiti kada označava usmerenost.

Dativ bez predloga može imati različita značenja:

  • značenje namene – označava pojam kojem je nešto namenjeno (Pozajmio sam drugarici knjigu, Recite našim komšijama da zaključavaju ulaz)
  • značenje usmerenosti – označava da je nešto usmereno ka tom pojmu (Okrenuo nam se, Žustro se uputi izlazu)
  • značenje nosioca stanja – obeležava pojam kojem je pripisano neko svojstvo, stanje, raspoloženje i sl. (Aninom bratu se spava, Jedu joj se kolači)
  • značenje pripadnosti – označava da nešto pripada toj osobi (Kosa joj je kovrdžava, Gde mi je olovka?)

Najčešća značenja dativa sa predlozima:

  • značenje usmerenosti (Uputili smo se ka školi)
  • dopusno značenje (Uprkos velikoj vrućini, završili smo meč)

Najznačajnije službe dativa u rečenici su:

  • nepravi objekat (Sanja uvek pomaže Sofiji)
  • logički subjekat (Dosadno mi je)
  • priloška odredba za mesto (Krenuo je ka vratima)

PAŽNJA!

U dativu množine zapaže se promena suglasnika k, g, h u c, z, s:

  • oblak→oblacima
  • podvig→podvizima
  • uspeh→uspesima
  • slika→slici
  • noga→nozi
  • svrha→svrsi

U nekim slučajevima gubi se suglasnik T:

  • dodatku→dodacima
  • izuzetku→izuzecima

dativ

Genitiv

Genitiv je padež koji najčešće označava pripadnost, poreklo ili deo nečega, a može imati i druga značenja. Dobijamo ga na pitanje KOGA? (za imenice koje označavaju osobe) ili ČEGA? (za ostale imenice).

Genitiv je zavisan padež koji se može upotrebiti sa predlozima ili bez njih. Najčešći predlozi su: od, do, iz, iznad, ispod, iza…

Genitiv bez predloga može imati različita značenja:

  • pripadanje (prisvojni genitiv) – označava pojam kojem nešto pripada (Ona je ćerka mog druga, To je pesma njenog omiljenog pevača)
  • deo nečega (deoni genitiv) – označava da nešto nije obuhvaćeno u celini, već samo delimično; upotrebljava se uz reči koje označavaju količinu (Imam mnogo teških poena, Popili smo čašu mleka)
  • odvajanje (ablativni genitiv) – označava da se od nje nešto udaljava, odvaja (Konačno sam se oslobodio treme, Stidi se svojih reči)
  • osobinu (kvalitativni genitiv) – označava svojstvo nekog pojma (Ušla je žena kovrdžave kose, Kupila sam majicu modernog kroja)
  • vreme (vremenski genitiv) – označava vreme u kojem se nešto dešava (To se desilo prošlog vikenda, Ovih dana imam mnogo obaveza)

Najčešća značenja genitiva bez predloga:

  • mesno značenje (Skrenuli smo sa puta.)
  • vremensko značenje (Čekamo vas ovde od ranog jutra.)
  • uzročno značenje (Neću to da uradim iz principa.)
  • značenje cilja ( Vitamine pijemo radi našeg zdravlja.)
  • načinsko značenje (Vikao je iz sveg glasa.)

Najznačajnije službe genitiva u rečenici su:

  • nepravi objekat (Kloni se agresivnih pasa.)
  • pravi objekat (Pio je čaja.)
  • logički subjekat (Večeras nema zvezda na nebu.)
  • priloške odredbe (Promenili smo dresove uoči utakmice.)

U okviru sintagme genitiv ima službu:

  • atributa (Devojka crne kose.)

PAŽNJA!

Kod nekih imenica u genitivu množine javlja se samoglasnik a kojeg nema u ostalim oblicima:

  • koplje→kopalja
  • jedro→jedara
  • devojka→devojaka
  • tačka→tačaka

U nekim slučajevima l prelazi u o u jednini, a u množini ostaje:

  • delioca→delilaca
  • umanjioca→umanjilaca
  • spasioca→spasilaca
  • brojioca→brojilaca

genitiv

Nominativ

Nominativ je prvi padež u srpskom jeziku.

Nominativ je osnovni oblik imenice. Dobijamo ga na pitanje KO? (za imenice koje označavaju osobe) ili ŠTA?  (za ostale imenice).

Nominativ je nezavisan padež, što znači da uz njega ne mogu stajati predlozi.

Imenice u nominativu najčešće imaju službu subjekta u rečenici.

  • Milan je juče kupio još jednu loptu.
  • Ana ima malog psa.

Imenica u nominativu može se upotrebiti i kao imenski deo predikata.

  • Moj drug je košarkaš.
  • On je učitelj.

Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:

  • reč kao odrednicu u rečniku (kaput, -uta m 1. gornji deo muškog odela i sl.)
  • naslove (‚‚Hajduci”, ‚‚Mali princ”, ‚‚Plavi čuperak” i sl.)
  • nazive ustanova (Pošta, Vrtić, Restoran i sl.)

PAŽNJA!

Kod nekih imenica u nominativu množine neki glasovi se menjaju:

  • oblak→oblaci
  • uspeh→uspesi
  • podvig→podvizi

U nekim slučajevima suglasnik T se gubi:

  • zadatak→zadaci
  • podatak→podaci
  • izuzetak→izuzeci

U nekim slučajevima samoglasnik A se gubi:

  • pas→psi
  • glumac→glumci
  • padobranac→padobranci

U nekim slučajevima l na kraju osnove prelazi u o:

  • gledalac→gledaoci
  • spasilac→spasioci
  • slušalac→slušaocidownload (1)

Padeži

Padeži su različiti oblici jedne reči kojima se označava njihov odnos prema drugim rečima u rečenici.

U srpskom jeziku ima sedam padeža.

Promena po padežima naziva se deklinacija.

Padeži u srpskom jeziku su:

  • nominativ (KO? ŠTA?)
  • genitiv (KOGA? ČEGA?)
  • dativ (KOME? ČEMU?)
  • akuzativ (KOGA? ŠTA)
  • vokativ (HEJ!)
  • instrumental (S KIM? ČIME?)
  • lokativ (O KOME? O ČEMU?)

Zenski rod i nulti nastavak

Priloške odredbe

Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina, uzrok  ili cilj vršenja radnje iskazane predikatom. Pripadaju grupi zavisnih rečeničnih članova.

Priloške odredbe se dele na:

  • priloška odredba za vreme,
  • priloška odredba za mesto,
  • priloška odredba za način,
  • priloška odredba za količinu,
  • priloška odredba za uzrok,
  • priloška odredba za društvo.

U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.

Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kada?

  • Videli smo se prošlog vikenda.
  • Tokom nedelje učim i spremam se za ispite.
  • Vidimo se za nedelju dana.
  • Dođi u sedam kod mene.

Priloška odredba za  mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanja: gde?  kuda?  odakle?  dokle?

  • Rodio sam se u Novom Sadu.
  • Sinoć je došao sa Zlatibora.
  • Idem kući.
  • Putujemo prema Beogradu.

Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kako?

  • Učinio je to bez razmišjanja.
  • Razgovaramo tihim glasom.
  • Uradio je to uz velika odricanja.
  • Gledao me je ispod oka. 

Priloška odredba za  količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što znači glagolska radnja i dobija se na pitanje koliko?

  • Istrčali smo dva kilometra.
  • Učio sam za taj test dve nedelje.
  • Mesecima se nismo čuli.
  • Radim od ponedeljka do petka. 

Priloška odredba za uzrok određuje uzrok vršenja glagolske radnje i dobijaj se na pitanja  zašto? zbog čega? 

  • Uradio je to iz straha. 
  • Nije došla u školu zbog bolesti.
  • Nesreću su izazvali svojom nepažnjom.
  • Ne pričaju iz ljubomore.

Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska radnje i dobija se na pitanje s kim?

  • Išla sam na more sa drugaricama.
  • Ići ću sa vama.
  • On je krenuo u prodavnicu sa Sarom.
  • Lena ide sa mamom u šetnju. 

Apozitiv

Apozitiv je, kao i apozicija, izdvojena odredba koja iskazuju neku informaciju o imeničkom pojmu i koja se u pisanju obavezno odvaja zapetama, a u govoru pauzama.

Razlika između apozicije i apozitiva je u tome što apozicija govori o tome šta je neko/nešto ili ko je neko, dok apozitiv kakvo je nešto ili kakav je neko.

Službu apozitiva obično vrši pridevska sintagma (njena glavna reč je uvek u istom padežu, rodu i broju kao i imenica koju određuje).

  • Ljiljani, crveni i beli, zamirisali su celu cvećaru.
  • Dete, kose mokre od snega, brzo je ušlo u kuću da se zgreje.
  • Kosta, srećan zbog pobede, častio je drugove kolačima.
  • Marija, uzbuđena zbog turnira, otišla je ranije da spava.

Apozicija

Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica.

Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Apozicija je uvek u istom padežu kao i imenica koju određuje.

Apozicija se u govoru odvaja pauzom, a u pisanju zapetama.

  • Marija, moja sestra od strica, doputovala je u Kragujevac.
  • Kroz Beograd, naš glavni grad, teku reke Sava i Dunav.
  • Sutra putujemo na Kopaonik, našu najveću planinu.
  • Aleksa Šantić, hercegovački pesnik, živeo je u Mostaru.
  • Milan, Markov najbolji drug, dolazi sutra kod nas.
  • Vuk Karadžić, tvorac srpske azbuke, rođen je u Tršiću.

Atribut

Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Atribut odgovara na pitanja:  KAKAV? ČIJI? OD ČEGA?

  • Jutros je došao Mišin brat.
  • Nisam bio tu od prošle godine.
  • Anina mama je učiteljica.
  • Tanja je ubrala šareni cvet i stavila ga u svoj spomenar.
  • Pili smo sok od višnje, iz flaše.

Službu atributa vrše pridevi, imenice, zamenice i brojevi.

Imenice koje su u službi atributa obično stoje iza zamenice koju određuju i mogu se zameniti pridevom sa istim značenjem.

  • košulja na prugeprugasta košulja
  • ogrlica od zlata  ►  zlatna ogrlica
  • torba  učenika   ►  učenikova  torba
  • uže  sa broda   ►  brodsko  uže

Imenski deo predikata NIJE atribut!

Reči koje su u službi atributa javljaju se i u službi imenskog dela predikata. Razlikuju se tako što atribut stoji uz imenicu, a imenski deo predikata se upotrebljava sa pomoćnim glagolima (jesam ili biti).

Atribut

  • Lepe devojke postaju manekenke.
  • Zazvonio je crveni telefon.
  • Snalažljivi dečak je opet izbegao odgovor.
  • Niski dečaci ne mogu da igraju košarku.
  • Maja ima haljinu od svile.

Imenski predikat

  • Manekenke su lepe.
  • Telefon je crven.
  • Dečak što je opet izbegao odgovor je snalažljiv.
  • Oni dečaci nisu niski.
  • Haljina je od svile.